Okretanje kao priprema za hod
Prvi pokret koji liči na okretanje javlja sa četiri meseca kada se beba sa rukama i nogama ispred tela slučajno skotrlja na bok. Kako još uvek ne može da održi ravnotežu vratiće se ponovo na leđa. Od ovog trenutka do pravog okretanja proći će 2-3 meseca. Krajem petog meseca po prvi put voljno pokušava da se okrene sa opruženom rukom iznad glave. U šestom mesecu će sve češće uspevati da se okrene na jednu stranu. Sa sedam meseci starosti bebe mogu da se okrenu sa leđa na stomak na obe strane. Ovo naravno može da se javi i nešto ranije u zavisnosti od brzine sazrevanja deteta, ali i nešto kasnije.
Da bi se beba okrenula kada je za to motorički zrela neophodna je određena stimulacija. Najbolje je da to bude omiljena igračka ili lopta koja će je svojom kretnjom podstaći da se okrene.
Pokreti koje bebe prave pri okretanju su od velike važnosti jer predstavljaju elemente hoda. Ako pogledamo faze ovog složenog pokreta kada se nađe na boku sa podignutom glavom u vazduhu, osloncem na ramenu i na opruženu nogu to odgovara oslocu pri hodu, dok je gornja ruka pružena ka drugoj strani, gornja noga savijena kao da se kreće u napred, tako da izgleda kao da dete korača.
U osmom mesecu će naučiti da se sa stomaka okreće na leđa čime će u potpunosti uvežbati automatizam koračanja. U isto vreme se kroz okretanje sa leđa na stomak i obratno angažuju svi mišići koji učestvuju kasnije u hodu, odnosno jačaju se što je neophodno za stabilan uspravan položaj. Tek kada u ležećem položaju savlada sve elemente potrebne za uspravan stav beba će početi da se podiže.
Dubak i slična pomagala kojima roditelji uče decu da hodaju bitno remete prolazak kroz važne faze kretanja kao što su podizanje u stojeći položaj i održavanje ravnoteže. Sprave za hodanje ometaju prirodno sazrevanje i ovladavanje hodom i mogu da dovedu do štetnih posledica.