Porođaj u prisustvu muža

Kada se govori o trudnoći većina pri tom misli isključivo na ženu koja nosi bebu i nalazi se u "drugom stanju". Iako to podrazumeva i neizostavno učešće oca deteta retko ko u periodu od devet meseci, koliko je potrebno da dete dođe na svet, razmišlja o tome "kako on podnosi trudnoću". O ovome se malo piše i još manje govori pa su mnogi očevi nepripremljeni na sve ono što ih čeka. Teško im je da razumeju sve promene kod svoje supruge a vrlo često nisu ni svesni koliko se u isto vreme i oni menjaju.

Stručna pomoć profesionalaca je svakako najbolje rešenje, ali i čitanje odgovarajuće literature koja je kod nas nažalost malobrojna, kao i razgovori sa parovima koji su imale slično iskustvo.

Najbolje je razgovarati sa lekarom koji vodi trudnoću i zato je dobro da na preglede odlazite zajedno. Tako se neposredno uključujete u sva zbivanja i imate priliku da dobijete odgovore na pitanja i dileme. Neka savetovališta imaju i psihologe sa kojima možete takođe da razgovarate.

Pripreme su najvažnije

Većina žena se plaši porođaja i iz tog razloga se odlučuje na neki vid pripreme (škola roditeljstva, psihofizička priprema za trudnice ili predavanja u savetovalištu). Danas u nekim porodilištima postoji mogućnost prisustva muža na porođaju što često može da odagna strah i odluku da se porađaj odvija u epiduralnoj analgeziji.

Ako se odlučite za zajednički odlazak na porođaj, pored obostrane želje morate da oboje budete pripremljeni za to. Neki od programa priprema za porođaj imaju i tu mogućnost, uslov je da je žena na vreme započela psiho-fizičku pripremu (od 26 nedelje trudnoće) i da ima saglasnost lekara ginekologa da može da radi vežbe napinjanja.

Praksa je da muž bude prisutan na poslednja 4 časa pripreme gde sazna na koji znak treba krenuti u porodilište, kako prorođaj teče, koliko može da traje, ko kakvu ulogu u tome ima i eventualne mogućnosti da u nekom trenutku porođaj ne može da se završi prirodno. Tokom pripreme prisustvuje vežbama napinjanja, tako da u porođaju pruža potrebnu podršku i pomoć što nekada može da bude presudno da li će se beba roditi prirodnim putem ili uz pomoć vakuma.

Pomoć muža na porođaju može biti izuzetno značajna

Većina muževa i ne razmišlja o mogućnosti prisustva na porođaju jer misle da neće biti od pomoći, da mogu da smetaju svojim suprugama ili se plaše da će im pozliti. Pri tom pretpostavlaju da će neko od medicinskog osoblja sve vreme biti sa njom i da zato nema potrebe da oni budu tamo.

Na to prisustvo računa i većina žena, a kako to najčešće izostane, jer nema medicinskih razloga za to i nije uobičajeno u praksi, osećaj napuštenosti i usamljenosti dovodi do straha što se opet odražava na tok porođaja, usporava i otežava napredovanje u otvaranju. Kako se to sve dešava tokom prvog porođajnog doba (faza postepenog otvaranja grlića materice kada je prisustvo lekara i babice suvišno ) i traje više sati, prisustvo muža je od izuzetnog značaja iz više razloga:

• Osećaj sigurnosti koji suprug obezbeđuje i činjenica da nije sama i bespomoćna omogućavaju da se porođaj odvija prirodno. Tokom ovog perioda uveravanje da će sve biti u redu u mnogome doprinosi da zaista tako i bude jer se žena oseća sigurno u vašem prisustvu.
• Vi ste tu da u svakom trenutku pozovete nekoga od osoblja kada je potrebno. Većina žena je u strahu da je neće čuti kada zove.
• Kvašenje gaze kojom može da ovlaži usta (tokom porođaja nije dozvoljeno uzimanje tečnosti) pomaže da se prebrode trenuci krize.
• Bodrenje i disanje sa njom zajedno pomoći će kada misli da ne može više da savlađuje kontrakcije.
• Masaža leđa ukoliko joj prija ublažiće i najače bolove.

Trenutak samog porođaja

Ukoliko niste sigurni kako će te se osećati u momentu kada se beba rađa, da li će vam možda pozliti, ne morate da budete neposredno prisutni.

Neki očevi ne žele da vide sam čin rađanja što je sasvim u redu. Bebu mogu da vidi nakon što je okupaju.

Ako se odlučite da ostanete bićete od velike pomoći:

• Držaćete supruzi glavu tako da joj brada ide prema grudnoj kosti dok se napinje da bi naponi bili što efikasniji.
• Bodrićete je dok se napinje jer je to poslednji čin u porođaju a ona je na izmaku snage.
• Držaćete je za ruku u ovim trenucima, spremite se na jak stisak.
• Ohrabrićete je ako kaže da ne može više i podsetiće te je da je to poslednje što treba da uradi da bi se beba rodila.
• Čestitaćete joj jer je upravo uradila najdivniju stvar u životu.

Za one koji žele da maksimalno učestvuju u svemu postoji mogućnost da preseku prupčanik bebe po rođenju, što je doživljaj koji je teško opisati rečima.

Iskustva očeva

Iskustvo očeva koji su prisustvovali porođaju su jako pozitivna i njima je kasnije bilo mnogo lakše da se uključe u negu deteta po dolasku kući. Većina je kupala i povijala bebu bez straha i osećaja beskorisnosti koje očevi obično imaju u prvim danima. Uspostavljanje emotivne veze sa detetom za očeve koji su prisustvovali porođaju biva lakše i uspešnije.

Kroz učešće u svim događanjima tokom trudnoće i porođaja stvara se dobra osnova za uspostavljanje čvršćih međusobnih odnosa partnera sada u novoj ulozi roditelja.