Bolovi u vratu
Koliko često se javljaju bolovi u vratu kod ljudi?
Bolovi u vratu su toliko česti da su postali sastavni deo života većine odraslih osoba, posebno onih koji na poslu sede ili dugo borave u nekom prinudnom položaju, posao u kancelariji, za računarom, studenti koji uče za stolom, ali i sportisti, čak ni fizički radnici nisu pošteđeni. Neka istraživanja su pokazala da godišnje najmanje trećina stanovništva ima bol u vratu. Kod većine je to po drugi put ili je bol već hroničan.
Šta su uzroci ovim bolovima?
Retko su to neke ozbiljne bolesti kao što je infekcija ili karcinom, uglavnom je uzrok mehaničke prirode, odnosno oštećenje vratnih pršljenova ili međupršljenskih diskusa ali i nepravilno držanje glave može da doprinese pojačanom bolu. Obično traje dan-dva i to je razlog što se tome ne pridaje značaj.
Da li se i kada treba obratiti lekaru?
Svakako je najbolje odmah kada se bol pojavi ali većina ljudi pokuša da to reši lekovima, masažom, kiropraksom ili jednostavno trpe dok ne prođe. Interzitet bola nije kriterijum za odlazak kod lekara, ako se javi slab bol, skoro i da ga nema u vratu, ali se oseća jak bol u jednoj ruci ili u obe, obično se radi o diskus herniji pa disk pritiska na korenove nerava. Tada svakako treba odmah da odete kod lekara, ili ako se desi da vam ispadaju predmeti iz ruke kao i ukoliko su bolovi jaki da ne možete da obavljate uobičajene poslove. Bez obzira što ovakva stanja uglavnom ne zahtevaju nikakvu hitnu ni ozbiljnu intervenciju potreban je lekarski pregled.
Jesu li i glavobolje u vezi sa problemima vrata?
Pored migrenoznih i nekih drugih vidova glavobolja, česte su cervikogene, odnosno one koje potiču od vrata. Mogu biti blage, srednje ili jake, obično boli jedna strana glave, ponekad su praćene mučninom ali nikad povraćanjem što je karakteristično za migrenozne glavobolje. Uzrok su oštećeni diskusi i pršljenovi vratnog dela kičme dok napetost mišića pojačava intezitet bola. Do promena na diskusima i pršljenovima dolazi pri nekom padu ili saobraćajnoj nesreći kada dolazi do naglog pokreta glave, ali i tokom prirodnog procesa starenja kroz degenerativne promene.
Da li se i kako može preventivno delovati na ove promene?
Najveće mogućnosti su u prevenciji lošeg držanja, dobru posturu stičemo u detinjstvu, zato treba naučiti decu pravilnom držanju naročito dok sede jer se pravilnim držanjem glave i vrata smanjuje pritisak na diskove, pršljenove i meka tkiva. Pravilan sedeći položaj podrazumeva fiziološku zakrivljenost u krstima, neutralan položaj vrata , ramena malo povijena u napred, brada paralelna sa podom. U ovom položaju mišići nisu opterećeni, ali kako nije moguće sve vreme održavati ovaj položaj, neophodno je da mišići leđa i vrata budu jaki kako bi pomogli u održavanju položaja.
Kako ojačati mišiće?
Vežbama!!! Ukoliko je dijagnoza postavljena fizioterapeut će napraviti individualan program vežbi nakon procene funkcionalnog statusa. U početku će raditi zajedno sa pacijentom a onda će ga obučiti kako bi on mogao da nastavi sa vežbanjem kod kuće. Ovo je neophodno jer su ljudi skloni preterivanju, misle da je bolje ako odmah rade sve vežbe, iako je važnije da pravilno izvode vežbe a ne veliki broj puta, rade ih po svaku cenu izazivajući bolove, ne prave pauze između pokreta što dovodi do premora, ne dišu pri izvođenju pokreta ili dišu nepravilno.
Da li se preporučuje bavljenje sportom?
Iako se fizička aktivnost preporučuje za lečenje bolova u vratu, neki sportovi mogu da doprinesu pogoršanju stanja. Jedan od njih je biciklizam gde glava ne sme da bude previše napred ali ni nazad. Igrači tenisa i skvoša prave snažne pokrete vratom pa je teško igrati ako čuvate vrat. Trčanje neće pogoršati stanje ako je ujednačeno, po mekoj podlozi i u adekvatnim patikama. Plivanje se uglavnom svima preporučuje ali osobama sa bolom u vratu jedino će prijati leđni stil jer svi ostali predstavljaju veliki napor za mišiće vrata zbog položaja glave koji se zauzima iznad vode. Uz određene mere predostrožnosti i po prestanku bolova moguće je vraćanje svim aktivnostima kako sportsko-rekreativnim tako profesionalnim kao i aktivnostima svakodnevnog života.