Hipertonus

Još dok je beba u stomaku posmatrajući je na ultra zvuku možemo da uočimo da ona pravi pokrete telom, rukama i nogama. Prvi vid komunikacije sa okolinom tek rođene bebe je pokret koji vidimo pa tek onda čujemo njen plač. Do finih koordinisanih pokreta u odraslom dobu prolazi se kroz različite faze. Jedan od preduslova razvoja pokreta je postojanje mišićnog tonusa.

Normalan tonus mišića je dovoljno visok da omogućava odupiranje sili zemljine teže i istovremeno dovoljno nizak da omogući lagano pokretanje na čemu se zasniva pokret. Položaj i pokret su u međusobnoj zavisnosti i ne mogu se posmatrati odvojeno, promene položaja su deo pokreta, a pokret je promena položaja.

Beba najpre registruje zvuk i okreće se u pravcu odakle dolazi, zatim očima fiksira predmet i tek na kraju rukom kreće ka njemu. Kod svih bebe se u prvim satima po rođenju uspostavlja fleksioni tonus ruku i nogu. Posledica toga su šake stisnute u pesnice.

Šta je tonus mišića?

Tonus skeletnih mišića inače nastaje kao posledica impulsa koji se neprestano odašilju kroz nerve i kada je njihova učestalost veća dolazi do povišenog tonusa. Vremenom počinje da preovladava tonus ekstenzora (opružača), krajem 4-5. meseca kada se bebe opružaju. U daljem toku sazrevanja se uspostavlja ravnoteža tonusa jedne i druge grupe mišića. Kako ovaj proces kao i svi drugi procesi sazrevanja nije uvek ujednačen imamo slučajeve povišenog ili sniženog tonusa u prvim mesecima života.

Kako otkriti hipertonus?

Prevremeno rođene bebe, bebe iz rizičnih trudnoća ili ako je pri porođaju došlo do nekih komplikacija što se odrazi na ocene koje dobija na rođenju, za posledicu nekada imaju povišeni tonus mišića ili hipertonus. Ove bebe su previše čvrste, krute što nekada zavara roditelje jer im deluje da je njihova beba izuzetno napredna. Njihove šake su jako stisnute u pesnice i ovo se zadržava i nakon trećeg meseca kada šake treba da budu otvorene. Često se događa da i na najmanju stimulaciju (zvučnu, svetlosnu, mehaničku) prenaglašeno odreaguju.

Nekada beba može da zauzme sedeći položaj već u prva tri meseca ako se uhvati za ruke. Ovu reakciju roditelji uglavnom dočekaju sa oduševljenjem misleći da je beba već spremna za sedenje što nikako nije dobro na tom uzrastu. Ako je postavite na stomak verovatno će se okrenuti na leđa što se takođe smatra uspehom iako je to moguće tek sa osam meseci kada je u pitanju normalan motorni razvoj. U narednim mesecima verovatno će početi da se izvija u most u pokušaju da dođe do igračke kao i pri slučajnim okretima na bok dok je prepovijate glavu će zabacivati u nazad.

Svaka neuobičajena reakcija bez obzira što u prvom trenutku deluje kao napredna za roditelje treba da bude signal da se obrate lekaru. Preterana stimulacija može da dovede do stvaranja pogrešnih šema pokreta što je velika prepreka u kasnijem motornom razvoju.

Kako ga lečiti?

Da bi ste ispravno postupili neophodno je da vas fizioterapeut obuči postupcima koji će dovesti do normalizacije tonusa kako bi ste omogućili detetu da započne pokret i održi položaj. U prvim pokušajima to izgleda nemoguće jer vam dete "sve vreme beži i zauzima položaje koje ono hoće" ali to je samo zbog vašeg neiskustva. Naginjanjem glave na dole, postavljanjem nogu u savijeni položaj i ruku napred uspešno će te savladati i najratobornije dete jer će se tonus smanjiti što će detetu omogućiti da u opuštenom položaju napravi pokrete koje inače ne može.

Pravilnim uzimanjem, nošenjem, adekvatnim položajima pri povijanju, korigovanjem položaja pri spavanju i odgovarajućom stimulacijom problem hipertonusa može uspešno da se prevaziđe.