Nehotične povrede

Padovi sa visine su sigurno jedna od najdramatičnijih situacija u kojoj mogu da se nađu roditelji malih beba. Iako deluju potpuno bespomoćno u prvim mesecima to je utisak koji često može da zavara. Za neke bebe je dovoljno da se petama odupru o čvrstu podlogu stola za prepovijanje i dok ste na trenutak okrenuli glavu jer vas je neko pozvao ili ste otišli par koraka da nešto uzmete, ona je pala na pod.

Većina beba počinje da se okreće sa leđa na stomak sredinom petog meseca, ali pokušaju da to urade počinju mnogo ranije. Dovoljno je da im nešto privuče pažnju, lopta koju su ispustili, vlažne maramice koje mirišu ili šuškaju pored glave ili jednostavno krenu za vama kada vide da odlazite i uz malu pomoć zamaha ili nekog oslonca okrenuće se mnogo ranije nego što očekujete.

Zato nikada ne ostavljajte bebu blizu ivice kreveta ili na stolu za prepovijanje bez kontakta vašom rukom dok se okrećete na drugu stranu ili se udaljavate na nekoliko koraka. Svi roditelji kojima se desilo da je beba pala kažu da ne znaju kako se to dogodilo jer su samo na trenutak skrenuli pogled sa bebe.

Ovakvi padovi se uglavnom završavaju sa čvorugom na glavi bez ozbiljnijih posledica, ali na žalost u nekim slučajevima dolazi i do naprsnuća kostiju lobanje, hematoma (izliva) koji nekada mora i da se operiše.

Padovi s visine i povrede glave

Do povrede glave može da dođe kada u igri ili pokušaju da je umire, roditelji bebu bacaju u vazduh i to nekada urade dok prolaze kroz vrata pa beba udari o ragasto. Koliko god zvuči neverovatno, ovo se zaista dešava, kao što se bezazleno uzbrzano guranje bebe u kolicima nekada završi prevrtanjem i ispadanjem bebe koja kao po pravilu pada sa glavom na dole. Nikada ne puštajte da kolica idu sama ako je beba u njima, niti ih ostavljajte ako nisu zakočena, na na nizbrdici, u blizini vode ili drugoj potencijalno opasnoj situaciji, nikako bez vaše ruke na njima.

Stolica za hranjenje je takođe mesto sa koga beba može lako da padne naročito ako je niste dobro obezbedili ili ako je dete previše malo pa lako može da isklizne ili je preraslo stolicu i svojom aktivnošću može da je prevrne. Neke mame dok hrane bebu u isto vreme gledaju TV ili telefoniraju, kad god radite još nešto beba će pokušavati da skrene vašu pažnju, tada se događaju nezgode.

Ukoliko do pada bebe sa visine ipak dođe, obavezno odite kod lekara i sve vreme pratite reakcije bebe kao i u narednih nekoliko dana, da li ima promena u spavanju, uzimanju hrane, raspoloženju.

Dečiji zglobovi su osetljivi

Decu koja još uvek nisu prohodala roditelji često vode držeći im ruke visoko u vazduhu. Ovo je nepotrebno maltretiranje deteta jer ono još uvek nije spremno za samostalan hod a i roditelja koji to rade u jednoj neprirodnoj poziciji. Sve vreme se detetu ručni zglobovi, ramena, laktovi prekomerno istežu i na taj način povređuju meka tkiva.

Ovako razlabavljeni zglobovi mogu i kasnije da ostanu nestabilni pa se često događa da deci iskaču laktovi što se vidi po neprirodnom položaju koje kosti zauzimaju. Dete trenutno oseti jak bol koji odmah prođe ako se kosti vrate u fiziološki položaj. Ako se ne vrati zglob mora da se namesti, neki roditelji vremenom nauče to sami da vrate ili svaki put moraju da odlaze kod lekara.

Do sličnih povreda dolazi i kada se mala deca vode niz stepenice, pa kad promaše stepenik na trenutak ostanu da vise u vazduhu dok ih roditelj drži za jednu ruku. Nehotične povrede zglobova ruku se događaju i u situacijama kada dete iznenada promeni pravac kretanja istrčavanjem na kolovoz što svakako treba sprečiti i na sreću retko se događa. Ali naizgled manje opasna situacija u kojoj se deca nalaze svakodnevno kao što je presvlačenje, za one sa hiperelastičnim zglobovima može da bude rizična ako su roditelji nestrpljivi ili je odeća tesna. Uvrtanje, izvrtanje i dovođenje zglobova u neprirodan položaj može da bude sa ozbiljnim posledicama. Odeća treba da bude dovoljno komotna, primerena deci i sa pažnjom je treba skidati i oblačiti.

Izbor sporta je važan

Za decu sa labavim zglobovima važan je izbor sportova kojima će se baviti kasnije bez obzira da li su imali povrede ili ne. Sve aktivnosti koje bi mogle da dovedu do prekomernog istezanja treba izbegavati (gimnastika, odbojka, rukomet, košarka, tenis), sportovi u vodi su svakako najbolji jer nema opterećenja za zglobove, a otpor vode utiče na jačanje mišića i stabilizaciju zgobova.

Većina dece voli vodu ali ih nikako ne treba učiti plivanju po sistemu "baci ga u vodu i proplivaće samo". Pored šoka koji može da doživi, dete može i ozbiljno da se povredi. Iznenadan udarac telom o vodu je jako bolan, mogu da popucaju kapilari i da se pojave modrice jer dolazi do povreda mekih tkiva. Koliko je ovo bolno i neprijatno znaćete ako pri skoku telom uđete u vodu pod nepravilnim uglom.

Ispravna reakcija na povredu deteta je od izuzetnog značaja

Prema nekim istraživanjima mala deca svakodnevno pretrpe tri lakša udarca. Bilo da su povrede nastale u igri ili nehotično od strane roditelja treba pravilno odreagovati u tim situacijama. Najbolje je da se o tome posavetujete sa vašim lekarom koji će vas uputiti kada je neophodno da dovedete dete da ga on pogleda, kada je dovoljno da ga konsultujete telefonom ili možete i sami da ukažete pomoć detetu.

Bez obzira na težinu povrede najvažnije je da ostanete prisebni. Vaše reakcije će uticati u velikoj meri na dete, ako ste vi prestrašeni dete će sigurno biti još više. Najbolje je da se detetu skrene pažnja sa povrede tako što će te stati ispred njega kako bi moglo da vas vidi, obraćajte mu se smirenim glasom i dodirujte ga tamo gde nije povređeno.

U slučaju povrede glave odmah treba otići kod lekara ili pozvati hitnu pomoć ako postoji neki od znakova:

Ako je došlo do iščašenja lakta ili ramena stavite hladnu oblogu i udlagu a onda svakako treba odvesti dete u zdravstvenu ustanovu gde će lekar da namesti zglob.

U prvim mesecima većina roditelja toliko brine o bebi da sede pored njenog kreveca i dok spava ili se bude noću i proveravaju da li diše što je razumljivo posebno kada im je to prvo dete. Neki od njih se umore od prevelike brige ili im se učini da je dete od godinu dana ili dve već dovoljno veliko da ne moraju više da brinu ili pomisle da ako je već toliko puta palo, ustalo i nastavilo dalje, znači da mu nije ništa. Deca nisu u stanju da procene opasnost kao i ni ozbiljnost onoga što im se dogodilo, na roditeljima je da brinu o njihovom zdravlju i pravilnom razvoju.