Kineziterapijski tretman kod reumatskih oboljenja

Kod male dece reumatska oboljenja se javljaju u uzrastu između 2 i 4, a kod starije između 12 i 15 godine života. Osnovna razlika u odnosu na oboljevanje odraslih je što se kod dece još uvek odvija proces rasta i što zapaljenje može da razori zone rasta kostiju pa samim tim dovede do zastoja u rastu. Nepravilno opterećenje zglobova može da usmeri kosti krivo ali istovremeno pravilno izvedenim korektivnim vežbama kada upala prođe možemo da korigujemo nastale deformitete.

Reumatska oboljenja u dečjem uzrastu su uglavnom praćena bolovima i spazmom mišića. Reakcija na bol je ograničena pokretjivost i zauzimanje položaja u kojima se bol ne oseća, a to su nepravilni položaji koji se loše odražavaju i na sve ostale zdrave delove tela. Vrlo brzo dolazi do slabljenja mišića pre svega na zglobovima koji su zahvaćeni oboljenjem što dovodi do skraćenja mišića odnosno ograničavanja pokreta. Zato posebno moramo da vodimo računa da pri vežbanju ne prelazimo granicu bola.

Smanjite opterećenje zglobova

Oboleli zglobovi u fazi zapaljenja treba da budu što manje opterećeni da bi se sprečilo njihovo oštećenje. Kada su mala deca obolela, npr. bebe koje se nalaze u fazi puzanja teško ih je preusmeriti na neku drugu aktivnost kako bi se izbeglo opterećivanje npr. ručnih zglobova. I kod nešto starije dece nije uvek moguće igru koja opterećuje zameniti aktivnostima u kojima opterećenja zglobova neće biti. Kako je igra normalna razvojna potreba svakog deteta, kod dece sa reumatskim oboljenjima zbog opterećenja koje trpi još uvek nedovoljno formiran koštani sistem, dolazi do deformiteta kukova, kolena, stopala ili skoliotičnog položaja kičmenog stuba. Takođe je važno povesti računa o podlozi na kojoj dete spava, dušek treba da bude ravan i ne previše tvrd kako bi se održale normalne fiziološke krivine kičmenog stuba.

Kineziterapija

Cilj kineziterapije je obezboljivanje, održavanje pokretljivosti svih zglobova i kičmenog stuba, očuvanje mišićne snage i jačanje oslabljene muskulature, korigovanje lošeg držanja, održavanje vitalnog kapaciteta.

Kod dece sa jakom upalom vežbe moraju da budu blage, ne smeju da izazivaju bolove. Ali moraju da se izvode svakodnevno da bi se postigao terapijski efekat. Najbolje je da dete samo izvodi pokret u obimu koji može i da se odmara u korektivnim položajima. Po završetku vežbanja nekada se koriste posebne udlage za ruke i noge koje sprečavaju nastanak kontraktura u zglobovima. Kada nastupi faza bez bolova treba popraviti sve pogrešne šeme koje su u međuvremenu nastale jednostavnim i blagim pokretima sporog tempa koje treba ponavljati kroz igru i svakodnevne aktivnosti.

Procenu detetovog stanja radimo kroz igru i aktivnosti svakodnevnog života posebno kada posmatramo decu mlađu od 5 godina. Da bi smo dobili što potpuniju sliku o detetovom stanju pri planiranju tretmana neophodne su nam informacije roditelja kao i njihovo učešće u sprovođenju vežbi i režima života koje obolelo dete treba da ima. Koliko je dete napredovalo pratimo kroz rezultate koje može da postigne nakon određenog vremena, na pr. koje najduže rastojanje može da pređe hodajući, plivajući ili vozeći bicikl.

Vodite računa

Telesna težina nepovoljno utiče na promene nastale na zglobovima kod dece sa reumatskim oboljenjima pa svakako treba voditi računa da ne pređe optimalnu vrednost.

U zavisnosti od toka bolesti i izraženosti simptoma kao i od toga koji su zglobovi zahvaćeni neophodna su i neka ograničenja. Ako su oboleli zglobovi na nogama, u nekim fazama bolesti mora se ograničiti hodanje i bavljenje sportom.

Poželjno je da se dete sa Juvenilnom spondiloartropatijom bavi sportom koji mehanički ne opterećuje puno zglobove kao što je plivanje ili vožnja bicikla.

Odlazak u školu bi trebao normalno da se odvija uz informisanje nastavnika o problemu koje dete ima. Nekada je potrebno podesiti klupu da dete ne bi previše zamaralo dok sede, da može i tokom časa da ustane i prošeta se da se ne bi javila ukočenost, da na časovima fizičkog učestvuje ali da se ne zamara preterano.

Pored vežbi na suvom izuzetno efikasno se pokazalo vežbanje u vodi (hidrokineziterapija). Voda temperature 30-31 stepen smanjuje bolove i spazam mišića što dovodi dete u stanje relaksacije i omogućava nesmetano izvođenje pokreta. Mala deca posebno uživaju igrajući se u vodi pa se tako postižu odlični rezultati.