Procedure u porođaju

Tokom porođaja, od ulaska u bolnicu do njegovog završetka trudnice se podvrgavaju nekim standardnim procedurama. One se bitno ne razlikuju bez obzira u kom porodilištu se odvija porođaj.

Procedure u porođaju

Dokumenta koja treba da poneseta sa sobom kada krenete u bolnicu su:

  • lična karta
  • overena zdravstvena knjižica
  • uput za porodilište

Rezultati analiza koje ste obavili:

  • krvna grupa
  • HbS Ag
  • koprokulturu
  • poslednji nalaz ultra zvuka
  • ako ste u toku trudnoće radili test na HIV, ponesite rezultat

Prijemno

Procedure u porođaju

Kada dođete u bolnicu na jedan od znakova da je porođaj počeo, prvo će vas na prijemnom pregledati dežurni lekar. Na osnovu podataka koje vi dajete kao što su kada je očekivani termin porođaja, u koliko sati je došlo do prskanja vodenjaka, kakva je bila plodova voda, da li imate kontrakcije i od kada ih osećate, na koliko se javljaju i pregleda kojim lekar utvrđuje koliko je grlić otvoren (poželjno je da to bude više od 2,5cm) i slušanja tonova bebe (slušalicama), ako ste kandidat za porodilište otvoriće vašu istoriju porođaja. Na prijemnom će te se presvući i liftom će vas dežurna sestra ispratiti do porodilišta.

Vaš prvi kontakt sa osobljem porodilišta je u sobi za pripremu. Ovde će vam izmerit pritisak, ponovo će slušalicama proveriti tonove bebe, uzeće vam karlične mere i pripremiti za porođaj što podrazumeva brijanje stidnog dela i davanje klizme.

Uzimanje karličnih mera i brijanje

Oblik i veličina karlice imaju veliki značaj za procenu načina vođenja porođaja, pa je uzimanje karličnih mera neophodna procedura koja se sprovodi pre ulaska u samo porodilište. Mere se uzimaju santimetrom i specijalnim instrumentom (pelvimetar), od metala je i podseća na šestar. Sva merenja se obavljaju spolja i na osnovu dobijenih podataka i očekivane veličine bebe sagledava se mogućnost njenog prolaska kroz porođajne puteve.

Brijanje je deo rutinske pripreme i ono olakšava kasnije izvođenje epiziotomije i obezbeđuje čistiju površinu za rad pri ušivanje rane.

Davanje klizme

Davanje klizme je takođe rutinsko i radi se da bi se creva ispraznila što će olakšati izlazak bebe. U porodilištima se izvodi na klasičan način, irigatorom se u debelo crevo ubacuje mlaka voda sa sapunicom.

Dobro je da pre polaska od kuće ne uzimate puno hrane, posebno ne onu koja se dugo vari jer će taj sadržaj dospeti u creva nakon obavljene klizme pa može da se dogodi da doživite neprijatnost na stolu pri napinjaju uz rizik da dođe do infekcije bebe zbog mogućeg kontakt sa sadržajem iz creva. Zbog vašeg konfora i da bi se skratilo vreme pripreme u bolnici, preporuka je da brijanje i klizmu uradite kod kuće.

U situaciji kada dođete na prijemno sa prsnutim vodenjakom, velikom otvorenošću i jakim kontrakcijama koje nagoveštavaju skori porođaj, neće biti vremena za klizmu već će te odmah ići na sto u porodilište.

Pregledi nakon pripreme

Procedure u porođaju

Nakon obavljene pripreme ponovo ćete imati pregled lekara kojim se prati napredovanje u otvaranju, UZ pregled ploda i priključiće vas na CTG da bi se proverili tonovi bebe i prisustvo kontrakcija.

Po ulasku u porodilište (u nekima su to boksevi za porođaj, u drugima odvojene prostorije) dobićete krevet (koji se kasnije pretvara u sto za porođaj) na kome ćete ležati dok se ne porodite. Izuzetak su porodilišta gde ste u pripremnom delu tokom čitavog prvog porođajnog doba pa tek onda ulazite u salu za porođaj. U oba slučaja nakon određenog vremena će Vas lekar ponovo pregledati kako bi mogao na osnovu trenutnog stanja i prethodnog pregleda da planira vođenje vašeg porođaja.

Dok vas pregleda lekar proverava:

Dilataciju (otvorenost) grlića što se izražava u santimetrima od 0 što predstavlja potpunu zatvorenost koja je poželjna tokom trudnoće kada kažemo da je grlić zatvoren do preko 0,5 što govori da je počeo da se otvara, 2-3-7-9 tokom porođaja do 10cm, odnosno potpune dilatacije koja predstavlja kraj prvog porođajnog doba i početak drugog, odnosno mogućnosti da se porođaj završi vaginalno tj. beba rodi prirodnim putem.

U nekim porodilištima se otvorenost umesto cm izražava u prstima (lekar kaže da je grlić uloživ za jagodicu prsta, otvoren 1 ili 3 prsta, mali, srednji, ili veliki dlan što odgovara otvorenosti od 10cm). Uglavnom lekari nakon pregleda glasno komentarišu kolika je otvorenost ali ako ništa ne kažu, obavezno pitajte jer na osnovu ovog podatka možete da procenite u kojoj ste fazi porođaja i šta možete da očekujete u narednoj fazi.

Izravnavanje je drugi proces koji se prati na grliću tokom trudnoće i porođaja. U trudnoći je poželjno da grlić bude čvrst, zatvoren da bi nekoliko nedelja pre termina počeo da se razmekšava, skraćuje i otvara.

ulinkovati-Spuštanje bebine glave ili prednjačećeg dela u porođajni kanal se takođe prati kroz redovne preglede lekara tokom porođaja kao i koji položaj beba zauzima (na početku porođaja je na levoj ili desnoj strani, a kasnije kako se glava okreće na dole lice može biti okrenuto ka podu ili suprotno).

Uobičajeno je da se pregledi obavljaju na svaka dva do dva ipo sata ako ne postoje neki posebni razlozi da to bude češće. Da bi lekar mogao da vas pregleda i da vama pregled bude što manje neprijatan pokušajte da se opustite što je teško ako imate kontrakcije. Ukoliko se stežete i bežite po stolu, lekar neće moći da utvrdi koliko je grlić otvoren što je bitna informacija za vođenje porođaja, procenu trenutka kada treba prokinuti vodenjak ili dodavati lekove.

Ako ne možete da se opustite dok traje kontrakcija, zamolite lekara da sačeka dok se završi kako bi ste mu omogućili da vas pri pregledu dilatira. Neke žene ne dozvoljavaju da ih pregledaju a pri tom ne znaju da se pri svakom pregledu grlić dilatira što skraćuje porođaj.

CTG – elektronsko praćenje materičnih kontrakcija i srčanih tonova bebe se u nekim porodilištima radi rutinski kod svake porodilje a u drugim samo po potrebi. Kaiševi ili široki pojas će biti preko Vašeg stomaka kako bi se na aparatu pratile Vaše kontrakcije i registrovali tonovi bebe (otkucaji njenog srca). Oba pokazatelja lekarima daju važne informacije i pomažu vođenju porođaja. Aparati nisu neophodni da bi se utvrdila efikasnost kontrakcija jer se to vidi prema napredovanju u otvaranju grlića i spuštanja prednjačećeg dela. Srčani rad bebe se prati stetoskopom ili uz pomoć male trubice koja se oslanja o stomak na mesto bebinih leđa.

UZ pregled tokom porođaja se radi ako za to postoje određeni razlozi, uglavnom kada nastane zastoj u porođaju.

Lekarske intervencije tokom porođaja

Procedure u porođaju

Dodavanje lekova (stimulacija) tokom porođaja može da izostane ukoliko ste u porodilište došli sa velikom otvorenošću pa se porođaj završava za kratko vreme. Inače postoje utvrđeni protokoli po kojima se ova procedura izvodi. Za vas je jedino bitno da znate da se to može uraditi na više načina, intravenski, muskularno, vaginalno, kombinovano. Lekovi imaju funkciju da pojačaju kontrakcije kada govorimo u stimulaciji, ali i da ih ublaže kada su izuzetno jake. Lekovima može i da se izazove porođaj kada izostanu prirodni mehanizmi koji pokreću porođaj i tada govorimo o indukciji odnosno indukovanom porođaju.

Prokidanje vodenjaka se obavlja na stolu u porodilištu, ako nije došlo do njegovog spontanog prskanja. Sprovodi se tokom prvog porođajnog doba kada je glava bebe učvršćena u karlični ulaz. Efekat isticanja plodove vode su jače kontrakcije pa se ova procedura koristi kada su kontrakcije slabe. Nekada se vodenjak čuva skoro do samog kraja jer je beba visoko da bi se podstaklo njeno spuštanje.

O trenutku prokidanja vodenjaka odlučuje lekar (uglavnom je to na 3, 4, 5cm), a za porodilje je važno da znaju da iako se radi makazama ili iglom samo prokidanje ništa ne boli, č ak se i ne oseti pa se zato ne treba bojati. Kada je plodova voda zelena ili ako dođe do popuštanja tonova bebe dodaje se maska sa kiseonikom koja se koristi dok se tonovi ne poprave.

Prsnut ili prokinut vodenjak, otvorenost grlića 3, 4, 5cm, prisustvo kontrakcija i stimulacija lekovima su minimalni uslovi da bi se uključila epiduralna analgezija ukoliko se opredelite za ovu varijantu porođaja.

Epiziotomija je mala hiruška intervencija kojom se obezbeđuje nesmetan izlazak bebe i sprečava pucanje međice. Radi se kod najvećeg broja prvorotki i kod jednog manjeg broja žena koje su se već porađale. Postoji puno razloga za i protiv izvođenja epiziotomije. Kako kod nas u porodilištima nije predviđena mogućnost izbora, odluka zavisi isključivo od babice i lekara koji vode porođaj.

Pre nego što će se beba roditi, dok se vi napinjete i gurate je napolje, babica će masirati međicu i proceniće da li možete da se porodite bez ili mora da se radi epiziotomija. Ako mora, uobičajeno je da je lekar radi, u trenutku kada je bebina glava na pomolu dok se jako napinjete on će uraditi epiziotomiju i beba će biti napolju. Najveći broj žena i ne oseti trenutak kada je urađen rez.

Veća neprijatnost je ušivanje ako se radi bez anestezije što je retko. Uglavnom se rana ušiva sa lokalnom anestezijom, izuzetno ako je neophodno da se uradi revizija materice zbog zaostalih delova posteljice, što se radi u totalnoj anesteziji i u isto vreme se ušiva epiziotomija. Porodilje koje se porađaju sa epiduralom, takođe ne osete ušivanje jer su još uvek pod uticajem anestezije.

Kod žena koje su se već porađale međica je elastičnija i ako nije bilo cepanja u prvom porođaju i ožiljaka zbog toga, epiziotomija se uglavnom ne radi u narednim porođajima. Naravno uvek postoje izuzetne situacije kada mora da se radi, kada je druga beba mnogo krupnija od prve, sa velikim obimom glave ili kada je jako sitna kod prevremenih porođaja pa previše brzo izlazi ili iz nekih drugih medicinskih razloga.

Danas se trudnicama nudi ulje za masažu međice (uglavnom je od susama) da bi se izbegla epiziotomija. Utrljavanje ulja svakako ne može da bude škodljivo i vredi probati ali ne može da garantuje siguran izostanak epiziotomije. U svakom slučaju rana od epiziotomije se lakše zbrinjava jer je rez pravilan, nego kada dođe do cepanja koje je najčešće u cik-cak i može da ostavi neprijatan ožiljak koji će otežati drugi porođaj.

Izlazak posteljice prati babica koja je sada sve vreme oko porodilje. Nekada ona izađe sama, u nekim situacijama se povlači pupčanik ili pritiska dno materice i tako pomaže izlazak. Babica i lekar proveravaju da li je posteljica cela i ako nije, lekar će pristupiti reviziji materice. Ova procedura se uglavnom radi u totalnoj anesteziji i pri tom se ušiva rana ako je rađena epiziotomija ili zbrinjavaju rascepi na grliću, vagini ili međici do kojih je eventualno došlo pri porođaju.

Nakon porođaja...

Procedure u porođaju

Na kraju će Vas presvući u čistu spavaćicu, staviće vam mrežasti uložak koji ste poneli sa sobom (dobro je da ulošci budu na vrhu u kesi sa vašim stvarima). Prebaciće Vas na pomoćni ležaj ali ostajete i dalje naredna dva sata u porodilištu kako bi se pratilo Vaše opšte stanje. Ovo je period kada se postepeno zatvaraju krvni sudovi materice i taj proces je pod nadzorom medicinskog osoblja, ali je dobro da ostanete budni kako biste bilo kakvu naglu promenu (jak bol, krvavljenje koje se pojačava) odmah prijavili. Još uvek ne možete ništa da jedete ni da pijete da bi u slučaju pojave komplikacija mogle da se primene odgovarajuće intervencije.

Nakon isteka dva sata prebaciće Vas na odeljenje u sobu sa drugim porodiljama ili u apartman koji najčešće ima dva kreveta gde ćete, u zavisnosti od Vašeg i stanja Vaše bebe koje procenjuje pedijatar pri pregledu, dobiti bebu na prvi podoj ukoliko to već niste uradili u prvim minutima nakon porođaja. Poželjno je da se to obavi što pre zbog pozitivnog uticaja kolostruma (prvog mleka) i njegove zaštitne funkcije.

Izlazak iz porodilišta

Majke koje su se porodile prirodno izlaze sa bebama iz bolnice nakon tri dana. One koje su porođene carskim rezom izlaze nakon pet, a sedmog dana dolaze u bolnicu radi skidanja konaca.

Za izlazak iz bolnice pored gardrobe za Vas, potrebno je da Vam donesu od kuće za bebu:

  • pet tetra pelena
  • jednu pelenu za jednokratnu upotrebu
  • jednu švedsku pelenu, dva bodija ili benkice
  • kapicu i čarapice ako je hladno i korpu ili ćebence u čemu ćete izneti bebu

Pri izlasku dobijate dve otpusne liste, jednu za Vas i drugu za bebu na kojima će biti podaci o porođaju, Vašem stanju i stanju bebe na otpustu. Ako postoji bilo kakav nalaz koji zahteva dodatne preglede o tome će Vas informisati lekar ginekolog i pedijatar koji je sve vreme pratio bebu. Nekada zbog uočenih deformiteta (Torticolis, Pes varus congenitus...) što pre treba otići na pregled kod dečijeg fizijatra ili ortopeda.

Po dolasku kući, patronažna služba Vašeg Doma zdravlja posetiće Vas i u narednih nekoliko dana patronažna sestra će Vam pomagati pri kupanju, obradi pupčanog patrljka bebe, nezi dojki i epiziotomiji ako ste je imali.