Najčešće greške koje roditelji prave u prvih 6 meseci

Motorni razvoj se odvija prema prirodnim zakonitostima, genetski je određen, ali je i istovremeno stimulisan nadražajima iz spoljašnje sredine, što znači da sve što vi radite , igračke koje dajete detetu, kako je uređen prostor u kome ono boravi, utiče na njegov razvoj.

Otuda su česta pitanja i dileme roditelja:

• Da li je to što radimo dobro ili loše?
• U koji položaj treba da stavimo svoje dete?
• Da li treba da bude na stomaku, leđima ili na strani?
• Kada ga treba staviti da sedi ili da li ono samo treba da sedne?

Za ishranu i negu su roditelji uglavnom pripremljeni jer dobijaju savete od babice, pedijatra, iz specijalizovanih časopisa, proizvođača hrane i sredstava za negu, svojih roditelja ili prijatelja koji već imaju decu. Ali šta treba ili ne treba raditi sa detetom kada je njegov motorni razvoj u pitanju, roditeljima najčešće niko ne govori ili su informacije često kontradiktorne. Nekada i sami roditelji pogrešno protumače neke savete, kada im kažu da bebu stavljaju da spava samo u položaju na stranu i na leđa a nikako na stomak, oni to bukvalno primenjuju pa je ni kada je budna ne stavlaju u potrbušan položaj.

Beba ne boravi u ležećem položaju na stomaku

Ovo je prva i najčešća greška u prvim mesecima detetovog života koja ometa njegov normalan razvoj kretanja. Položaj na stomaku bebu priprema za puzanje jer podstiče telo na odizanje, u njemu nauči da se odupire, uspravlja i da krene napred. Održavanjem položaja postepeno uspostavlja ravnotežu, u početku će se kriviti na jednu ili drugu stranu, prevrnuće se ako je ne zadržite, ali vremenom je sve bolja da kasnije kada zauzme četvoronožni položaj, ostaje čvrsto u njemu i kada guranjem u stranu pokušate da je izvedete iz ravnoteže.

Ukoliko vaše dete na stomaku stalno plače i pored vaše animacije igračkama, pevanjem, grimasama koje pravite ili ako se u prvim mesecima prevrće sa stomaka na leđa, obavezno o ovome obavestite pedijatra.

Stimulisanje stiskanja pesnica

Sve bebe po rođenju imaju stisnute pesnice zbog prisutnog refleksa hvatanja. Ako im stavite svoje prste u šake jako će vas stisnuti. Iako je ovo izuzetno prijatan osećaj, nemojte to raditi u prva tri meseca kako ne bi ste potencirali ovaj refleks koji prirodno treba da se izgubi, i nikako joj ne stavljajte igračke u ruke. Nasuprot tome bebu treba maziti po nadlanici kako bi je stimulisali na otvaranje šake što ona spontano povremeno radi.

Krajem trećeg meseca šake će biti otvorene, beba se igra svojim prstima, posmatra ih, stavlja u usta, šake se dodiruju. Ako beba u ovom uzrastu i dalje ima stisnute pesnice obratite se lekaru.

Beba nema odgovarajuću zvečku za stimulaciju

Kako odabrati igračke za bebu? Naizgled jednostavna stvar često se pretvori u kupovinu svega što vam se dopadne ili što ste želeli kad ste bili mali. Beba uglavnom dobije puno lepih ali nefunkcionalnih stvari. Igračkama se stimuliše psiho-motorni razvoj i olašava spontano sazrevanje i učenje. Pored vrteški zakačenih za ogradicu kreveca i muzičkih igračaka za uspaljivanje, bebi je u prvim mesecima potrebna stimulacija zvečkom.

Najpogodnija je "bubamara" u crveno-žutoj ili crno-beloj kombinaciji. U prvom mesecu beba je prati pogledom u stranu do 45 stepeni, u drugom i trećem do 90stepeni da bi krajem trećeg meseca počela da je dodiruje. U četvrtom mesecu kada zvečku u obliku koluta pružimo bebi sa strane ona će je uhvatiti i privući licu, staviće i drugu ruku na nju i strpaće je u usta. Ovo je za bebu izuzetno složeno, zato je važno da joj se da zvečka određenog oblika i pruži na odgovarajući način. Da bi ste znali koje igračke stimulišu razvoj bebe, potrebno je da poznajete njen motorni razvoj.

Beba se ne okreće sa leđa na stomak

Jedan od strahova koji roditelji imaju je da im dete ne padne sa kreveta. Da bi obezbedili da se to ne desi uglavnom drže bebu u rukama, što nekada bude preterano jer je ona u tom položaju pasivna. Kako počinje da se više interesuje za okolni prostor beba postaje aktivnija, tako da se krajem četvrtog meseca u pokušaju da dođe do igračke, skotrlja se na stranu. Ovo je momenat kada je moguće da padne sa kreveta ili stola za povijanje ako je blizu ivice. U narednom mesecu pokušaji da se okrene biće sve češći što pokazuje zrelost deteta i svakako ga treba na to podsticati.

Nekada postoje objektivne prepreke u vidu širokog povoja da se beba okrene sa leđa na stomak, što će negativno uticati na njen motorni razvoj. Ukoliko po savetu lekara treba da ima široki povoj, nije neophodno da to bude sve vreme. U tom slučaju pri svakom prepovijanju neko vreme ostavite bebu samo sa pampersom i stimulišite je na okretanje kako bi njime ovladala. Ukoliko ova aktivnost izostane imaće određenih poteškoća u savladavanju nekih elemenata hoda jer razvoj kretanja na strani priprema dete za hod.

Prerano postavljanje u sedeći položaj

Komentar ortopeda na ultrazvučnom pregledu kukova sa šest meseci, sve je u redu beba može da sedi, roditelji protumače da dete treba da stave da sedi. Kukovi su u redu, što je dobro ali to nije jedini preduslov za sedenje. U ovom uzrastu ni jedna beba ne može i ne treba samostalno da sedi. Ako pažljivo pogledate bebu od pet ili šest meseci dok leži na leđima sa podignutim nogama u vis, videćete da ona u stvari sedi (ako sliku zarotirate za 90stepeni videćete da zauzima sedeći položaj). Kičmeni stub još uvek ne može da održi pravilan uspravan položaj.

Podizanjem nogu beba jača sve mišiće koji će joj kasnije omogućiti stabilan sedeći položaj. Ako beba u prvim mesecima pokušava da se podigne napred ili uz malu pomoć zauzima sedeći položaj, obavezno se obratite dečijem fizijatru.

Odustajanje od terapije za korigovanje deformiteta

Tri najzastupljenija deformiteta kod beba na rođenju su problemi u razvoju kukova, tortikolis (krivi vrat) i kriva stopala. Neki od njih se vide odmah, drugi u prvim mesecima života, retko tek kasnije. Većina roditelja ode odmah kada nešto primete ili po preporuci pedijatra kod ortopeda ili fizijatra koji preporuče odgovarajuće terapije. Na žalost dobar deo njih iz raznih razloga, uticaja svojih roditelja, saveta prijatelja koji su imali isti ili sličan problem, popularnih časopisa, lekara kojima deca nisu uža specijalnost ili nekih ličnih razloga, u nekom trenutku prestane sa terapijom. Uglavnom sa argumentima, da se dete više ne muči, proći će to samo od sebe, ispraviće se kad poraste, nemamo vremena da ga vodimo svakog dana na terapiju, daleko nam je, to nas puno košta.

Svi nelečeni ili nedovoljno izlečeni deformiteti ostavljaju posledice u većoj ili manjoj meri za čitav život. Nešto veće angažovanje u pravo vreme, lišiće i vas i dete mnogo ozbiljnijih problema do kojih će svakako doći kasnije.