Prohodavanje
Nakon pravilnog i čvrstog sedenja, uvežbanog puzanja i podizanja u uspravan položaj, dete je spremno za prve samostalne korake. To se najčešće dešava između 14 i 16 meseca, sa tolerancijom i do 4 meseca, što znači da je sve u redu ako dete počne samostalno da hoda sa 10 meseci, a takođe i ako prohoda u 21 mesecu. Jedino je važno da roditelji ne pokušavaju da po svaku cenu nauče dete da hoda da bi mogli time da se pohvale i pokažu kako su uspešni roditelji.
Svako dete ima svoj ritam sazrevanja koji treba poštovati i pomoći mu da uspešno savlada razvoj motorike. Zbog nedovoljne upućenosti i nestrpljenja neki roditelji stavljaju dete u dubak da bi što pre naučilo da hoda, što najčešće uspori ovaj proces jer se na taj način ne ovlada ravnotežom koja je neophodna za samostalan hod. Uz to u dupku dete nepravilno hoda oslanjajući se vrhovima prstiju o podlogu i na taj način formira pogrešnu šemu hoda.
Dete će prohodati kada bude dovoljno sazrelo i uvežbalo sve neophodne elemente samostalnog hoda, uspravljanje iz klečećeg položaja, hodanje uz pridržavanje, najpre noga do noge, zatim noga ispred noge, održavanje bočne ravnoteže sa prebacivanjem težine, i na kraju ravnotežom napred-nazad. Postepeno će smanjivati površinu oslonca i gegajući hod se polako gubi, dete počinje da spušta ruke dole i sve više hoda kao odrasli. Kada napravi 8 samostalnih koraka može se reći da je prohodalo.
Sve ovo traje i po nekoliko meseci ali roditelji moraju biti strpljivi. Ako dete vodite za ruku pre nego što je dobro savladalo hod, bitno ćete poremetiti šemu hoda i njegovu stabilnost, što se može videti kod dece koja svaki čas padaju, a roditelji hodaju iza njih raširenih ruku pokušavajući da ih zadrže pre nego što padnu na nos.
Prerano postavljanje na noge je beskorisno i može biti opasno, zbog nedovoljne zrelosti može doći do deformiteta kolena, a pod težinom tela potkolenice se krive.