Najčešće greške koje roditelji prave kod beba od 6. do 12. meseca
Moja beba neće da puzi
Ako u prvih 6 meseci beba koja nije boravila na stomaku ili je to bilo retko pa nije dovoljno ovladala ovim položajem, sigurno će pružati otpor ako pokušate da je učite da puzi. Nakon nekoliko bezuspešnih pokušaja većina rodtelja odustaje uz konstataciju da njihovo dete ne ume ili ne želi da puzi.
Da bi zauzela četvoronožni položaj beba prvo treba da nauči da se uspravi kada je potrbuške, zatim da ima oslonac o opružene ruke da bi mogla da prebacuje težinu napred nazad i tek onda krene da puzi. Ako nije prošla sve faze u uzrastu kada je time trebala da ovlada, verovatno će početi da baulja "kao vojnik" ili da se rukama odguruje i kreće pomeranjem u nazad.
Neke bebe preskoče fazu puzanja i ona nije neophodan preduslov za hodanje ali je odličan trening za sve mišiće, kako za njihovu snagu tako i za elastičnost. Nakon kretanja po ravnom, počeće da savlađuje prepreke, na kraju će puzati uz stepenice. U isto vreme, kretanjem i upoznavanjem prostora u kome boravi poboljšava motorne sposobnosti kojima stiče svoju fizičku nezavisnost.
Stavljanje deteta u dubak
Velika prepreka ovom osamostaljivanju je korišćenje dupka i sličnih sprava za hodanje. One suzbijaju prirodnu potrebu za kretanjem, uslovljavaju pogrešne šeme i mogu da dovedu do pojave deformiteta. Deca koja su provela neko vreme u hodalici, kada prohodaju često padaju zbog gubitka ravnoteže i imaju poteškoće pri ustajanju. Ako pri tom nisu prošla kroz fazu puzanja problem će biti i savladavanje prepreka, zapinju o ivičnjake i pragove i najčešće padaju na glavu jer nisu naučila da se dočekaju na ruke.
Dete hoće da hoda
Preranim postavljanjem na noge i učenjem deteta da hoda sa držanjem za ruke takođe se remeti njegov normalan motorni razvoj. Često roditelji iz potrebe da pokažu kako je njihovo dete napredno oslanjajući ga o pod izazovu refleksni hod. Nagon da se kreće da bi stiglo do nečega tumači se detetovom željom da hoda i počinju da ga uče hodu nadajući se da će tako pre prohodati.
Da bi dete prohodalo neophodno je da neurološki sazri na šta se ne može uticati spolja pa ovo učenje može da potraje mesecima. Naviknuto na uspravan položaj, a bez iskustva puzanja najverovatnije će biti stavljeno u dubak i na taj način potpuno uskraćeno za prolazak kroz sve faze hoda, bez uspostavljene ravnoteže. Nakon prohodavanja biće nesigurno, zapinjaće o prepreke, često će padati bez oslanjanja na ruke.
Kupovina prvih cipela
Još jedan značajan momenat koji roditelji najčešće ne mogu strpljivo da dočekaju je kupovina i obuvanje prvih cipela. Često bebe sa 6-7 meseci već imaju na nogama cipele za hodanje. One su uglavnom preveliko opterećenje za još uvek nedovoljno razvijene mišiće pa vuku stopala ka spolja dok beba sedi ili je držite u rukama i ometaju pravilan položaj stopala dok puzi.
Ukoliko je hladno može da ima laganu nehodajuću obuću. Prve korake treba da napravi u čarapama ili bosih nogu i tako može da hoda u sobi. Ovako će ojačati mišiće i učvrstiti zglobove stopala, a tek kada se hod učvrsti i krene da hoda po ulici treba da ima cipele na nogama. Izuzetak je ako dete ima "kriva stopal", odnosno kada stopala zauzimaju nepravilan položaj pri hodu, idu ka spolja ili ka unutra tada se za korigovanje rade cipele po meri i dete ih nosi još u fazi prohodavanja.
Moje dete ne ume da se igra, igračke ga uopšte ne zanimaju
Od 6 do 12 meseca roditelji su mnogo više usredsređeni na to šta dete može nogama nego rukama. Kada većinu igračaka ne uzima ili odmah ispusti tumače činjenicom da ima previše igračaka pa ga ništa ne zanima. Razlog je u stvari u tome što su igračke neprilagođene detetovim trenutnim motornim sposobnostima i interesovanjima. Ono uglavnom odbacuje igračku jer veličina i oblik ne odgovaraju njegovom stepenu zrelosti. Kao što se za kretanje, puzanje i hodanje moraju obezbediti određeni uslovi i stimulacija tako isto i za hvatanje, držanje, otpuštanje, bacanje.
U osmom mesecu podizanjem ruke na gore dok leži na boku započinje izuzetno važna faza fine motorike uspostavljanjem oko-ruka. Dete sve češće počinje da sedi preko boka oslanjajući se o jednu ruku dok se drugom, slobodnom rukom igra. Tek kada samo zauzme sedeći položaj počeće intezivnije da koristi ruke. Ukoliko je prerano postavljeno da sedi sve vreme će pokušavati da održi ravnotežu što će ići na uštrb korišćenja ruku za manipulisanje igračkama.
Od grubog i nespretnog hvatanja do kraja prve godine ovladaće "hvatanjem pincetom" kada sitni predmeti, pločice i mrvice koje nalazi na podu postaju predmet njegovog interesovanja. Pažljivo će pokupiti svaki trun koji ugleda i staviće ga u usta. Ovo je faza normalnog motornog razvoja kroz koju prolaze sva deca i nikako ih ne treba ometati u tome iz straha da će se razboleti jer uzimaju mrvice sa poda. Tada im treba obezbediti sitne predmete odgovarajućeg oblika i naravno paziti da ih ne stave u usta i progutaju. Kroz ove aktivnosti će ovladati finom motorikom koja je osnova za mnoge precizne i složene radnje koje će savladati kasnije i bitan faktor koji utiče na razvoj detetovog govora.
Da bi se razvoj fine motorike odvijao nesmetano neophodno je da dete bude stimulisano pre svega odgovarajućim igračkama (zvečka u jasnim kontrasnim bojama, zvonce, igračke koje vise u vazduhu na dohvat ruku, kocke koje mogu da se slože jedna u drugu, perlice-nizalice, lopte različitih veličina, slagalice, slikovnice, geometrijski oblici). Takođe je važno učestvovati u igri, pokazati detetu kako se nešto radi i ohrabriti ga da pokuša ponovo bez obzira na prethodne neuspehe.