Vežbe za tortikolis
Šta je to tortikolis?
Tortikolis ili krivi vrat je jedan od tri najčešća probema, odmah nakon iščašenja kukova i deformiteta stopala sa kojima se jedan broj beba rađa. Radi se o skraćenom mišiću na jednoj strani vrata što dovodi do naginjanja glave na istu stranu i okretanja lica na suprotnu. Više će biti izražen jedan od ova dva očigledna znaka u zavisnosti koji deo mišića je više u kontrakturi.
Kako nastaje?
Razlog ovoj pojavi je položaj bebe u stomaku u poslednjim mesecima trudnoće. Ako se radi o urođenom tortikolisu pedijatar u porodilštu će ovo upisati u otpusnu listu sa preporukom roditeljima sa se odmah po izlasku iz bolnice obrate fizijatru.
Druga mogućnost nastanka tortikolisa je porođajna trauma. Do istezanja mišića vrata može da dođe ako bebina glava prebrzo izađe, ili presporo pa je neophodno njeno izvlačenje i vrlo često kada se prvo rađa karlica pa tek onda glava. Tada dolazi do pucanja mišićnih vlakana zbog prevelikog istezanja mišića vrata što se ne vidi odmah. Posledica je hematom (oteklina) unutar mišića koji se stvori uglavnom u trećoj nedelji bebinog života i može da se vidi i opipa na vratu.
Kako se leči?
Fizikalnom terapijom, što znači vežbama, pozicioniranjem glave, parafinom i elektroforezom kalijum-jodida. Parafinom se zagreva mišić i tako priprema za pasivno istezanje. Primenjuje se kod većih skraćenja kada ne možemo da dobijemo pun obim pokreta. Elektroforeza kalijum-jodida se primenjuje kada postoji oteklina na vratu i to je unošenje leka putem struje.
1. Nakon ovih procedura obavezno idu vežbe i to pasivne kada terapeut ili roditelj isteže skraćeni mišić tako što naginje glavu na suprotnu stranu. Ova vežba može da se izvodi u dva položaja, kada je beba na leđima ili na boku, što zavisi pre svega od uzrasta. U prvim mesecima jednostavnije je da leži na leđima, ali kasnije kada počne samostalno da se okreće da bi ste mogli istovremeno da fiksirate rame i nagnete glavu do drugog ramena, možete to iz položaja na boku.
2. Druga pasivna vežba je okretanje lica na istu stranu na kojoj je skraćeni mišić i to možete uspešno da sprovedete u položaju na stomaku, tako što jednom rukom fiksirate rame a drugom spustite glavu tako da brada ide ka ramenu. Ovo je položaj u kome beba može i da spava što znači da se sve vreme skraćeni mišić isteže.
3. Pored pasivnog istezanja neophodno je beba aktivno jača drugu stranu vrata uz našu pomoć. Pomeranjem trupa dovodimo je u položaj na boku kada ona treba da podigne glavu kao da hoće da se okrene na stomak.
4. Ležeći položaj na stomaku sa osloncem na rukama omogućava podizanje glave i gornjeg dela tela što jača mišiće vrata i leđa. Dok beba leži na stomaku, pokazujte joj omiljenu igračku i navodite je da okreće glavu na stranu na kojoj je skraćeni mišić.
Šta je to pozicioniranje glave?
Da bi korekcija bila uspešna pored pasivnog istezanja i aktivnog jačanja moramo da postignemo i dobar položaj glave. Zato u ležećem položaju na leđima dok beba spava, ali i kada je budna dok je u krevecu ili kolicima postavljamo presavijene peškire sa obe strane glave. Kada spava na strani gde je tortikolis presavijenu pelenu ili manji peškir stavimo ispod glave tako da vrat bude slobodan. Kada je na drugom boku peškir stavimo ispod karlice. U položaju na stomaku kao i u vežbi stavimo je da leži na obrazu zdrave strane.
Kada joj se obraćamo, pričamo, hranimo, traba da budemo pravo ispred njenog lica da bi gledala u nas.
Da li je sve ovo dovoljno da se tortikolis koriguje?
To će zavisiti od toga koliko je mišić skraćen, kada ste počeli sa korekcijom i dali ste je sproveli do kraja. Kada beba ne može da održi glavu pravilno u uspravnom položaju daje se Thomasov okovratnik koji sprečava bočno naginjanje.
U najtežim slučajevima kada fizikalna terapija ne da očekivane rezultate pribegava se operaciji. Tortikolis svakako treba izlečiti do kraja jer on za posledicu ima deformitet kičmenog stuba (skolioza), problem sa vidom (potrebne su određene korekcije) i nepravilan razvoj vilice (deca moraju da nose korektivne proteze).
Kako znamo da je tortikolis izlečen?
Ako se uspostavi puna pokretljivost glave, što znači da dete može da nagne glavu i da okrene lice bradom prema ramenu isto na obe strane i ako je glava pravo u produžetku kičmenog stuba kada dete prohoda, može se smatrati da je korekcija uspešna i da neće biti pomenutih posledica.