Kako da se prilagodite promenama u trudnoći

Pored očiglednih promena u spoljašnjem izgledu, u trudnoći dolazi do manje vidljivih ali veoma značajnih promena na telu i načinu njegovog funkcionisanja. Dok neke promene nastaju naglo, druge se postepeno dešavaju pa imate vremena da se priviknete na njih.

Narušena ravnoteža dovodi do nesigurnosti i izmenjenog hoda

U trudnoći se mišićni tonus smanjuje, dolazi do rastezanja vezivnog tkiva pod uticajem hormona relaksina, koji je potreban u trudnoći da bi se nepokretni karlični zglobovi razmekšali što će omogućiti prolazak bebe kroz karlični kanal, i zbog čega je trbušna muskulatura opterećena. Već u petom mesecu dolazi do poteškoća u pravilnom držanju zbog pomeranja težišta tela više napred. Takođe dolazi do promena u načinu hoda jer je telesna statika izmenjena zbog rasta stomaka i grudi.

Da bi ste održali ravnotežu morate da povećate površinu oslonca što nameće promenu u načinu hoda. Otuda većina trudnica hoda gegajući se što iziskuje dodatni napor jer se smanjuje dužina koraka. Takođe je pojačana lumbalna lordoza i opterećenje je na prednjim delovima stopala. Ako se ove statičke promene ne koriguju doći će do pojave bolova u krstima i nogama. Vežbama se mogu izbeći ili olakšati ove tegobe.

Sve sportske aktivnosti koje zahtevaju dobru ravnotežu kao što je vožnja bicikla, skijanje, klizanje, takođe postaju naporne. Olabavljeni zglobovi su često razlog padova i povređivanja u trudnoći, zato budite oprezni.

Veća potrošnja kiseonika i potisnuta dijafragma dovode do kratkog daha

Što je stomak veći i bliži se termin porođaja, to je disanje površnije i napornije. Beba odnosno uvećana materica potiskuje dijafragmu na gore i do 4cm što otežava disanje, a u isto vreme zbog povećanje potrošnje kiseonika koji ide bebi dolazi do kratkog daha.

Ovo je razlog što se pri ubrzanom hodanju ili vežbanju brzo zamorite jer ostanete bez vazduha. Posebno je teško ako radite aerobni program vežbi koji iziskuje veću količinu kiseonika. Osećaj da nemaju vazduha kod nekih trudnica izaziva dodatni strah da će se beba ugušiti, najbolje je da u tom trenutku zauzmete četvoronožni položaj u kome će se beba pomeriti i osloboditi dijafragmu i unutrašnje organe pritiska a vi će te nastaviti da normalno dišete.

Promene na srcu i krvnim sudovima

Već nakon 16. nedelje trudnoće možete da osetite posledice promena na kradiovaskularnom sistemu u vidu vrtoglavice, nesvestice ili mučnine ako ležite na leđima. Ukoliko vam se ovo dogodi, odmah se okrenite na levi bok da bi se smanjio pritisak materice na velike krvne sudove. Ukupna količina krvi u trudnoći se takođe menja, uvećava se za 1,5l pa je minutni volumen povećan, odnosno srce u minuti izbacuje više krvi na periferiju u odnosu na stanje pre trudnoće, tako da je ovo još jedan razlog pored uvećane telesne težine, što se zamarate i pri uobičajenim fizičkim aktivnostima.

Tokom trudnoće dolazi do promena koje usporavaju vensku cirkulaciju. To se događa ženama koje su i pre trudnoće imale ovaj problem ali i onima koje do tada nisu imale nikakvih smetnji. Porast nivoa hormona (estrogena i progesterona) dovodi do proširenja vena. Pritisak u venama se povećava kako u stojećem tako i u ležećem položaju, zato treba povesti računa o odeći i obući koju nosite, ne sme da vas steže da ne bi došlo do oštećenja venskog krvotoka.

Ako puno vremena provodite u stojećem položaju obuća treba da ima odgovarajući anatomski uložak sa petom od 3-4cm. Toplota nepovoljno utiče pa treba izbegavati kupanje u toploj vodi, boravak u sauni, korišćenje toplog voska za depilaciju. Odmaranje, spavanje sa nogama u povišenom položaju u odnosi na srce, i vežbanje su najbolja prevencija ozbiljnijim problemima sa venama čak i ako ih trenutno nemate jer svaka naredna trudnoća je povećani rizik od proširenih vena 65:25% u odnosu na žene koje nisu rađale.

Pojava otoka na rukam, nogama, licu

Sa povećanim lučenjem estrogena dolazi do zadržavanja vode u telu. Ovo se u trudnoći reguliše pojačanim radom bubrega. Zbog većeg opterećenja bubrezi su osetljivi na povećanje krvnog pritiska na šta odreaguju zadržavanjem soli i vode.

Do otoka gležnjeva dolazi zbog povećanog venskog pritiska koji je posledica uvećane materice koja pritišće vene u maloj karlici i tako sprečava vraćanje venske krvi ka srcu. Ovo je fiziološka pojava do koje dolazi kada trudnica dugo stoji, sedi ili hoda. Blagi edemi u poslednjem tromesečju trudnoće se povlače nakon odmaranja u ležećem položaju. Na sprečavanje pojave i ublažavanje edema mogu da utiču vežbe koje se redovno sprovode. Izraženi edemi i oni koji se javljaju na ostalim delovima tela zahtevaju hitno lečenje od strane lekara.

Prema promenama koje se javljaju na telu ili u njegovom funkcionisanju tokom trudnoće, treba prilagođavati kako svakodnevne aktivnosti, poslovne obaveze tako i program vežbi ili rekreaciju koju sprovodite. Pored opštih preporuka za određene periode trudnoće pre svega treba poštovati individualne potrebe. Svaka trudnica sama najbolje može da proceni koje su njene trenutne mogućnosti, a na profesionalcima je da joj preporuče ono što je sa tim u skladu najbolje za nju i bebu koju očekuje.