Rekreacija
Umerena fizička aktivnost prija svima bez obzira na starosnu dob, pol, profesiju, geografsku širinu i klimatske uslove u kojima neko živi ili trenutno zdravstveno stanje. Čak i kod najtežih bolesti koje mogu da nekoga zadese preporučuje se neki vid dozirane fizičke aktivnosti. Kada govorimo o zdravim osobama uglavnom mislimo da su one i u dobroj fizičkoj kondiciji. Nažalost, savremeni način zivota, tehnička dostignuca i navike koje nam ona nameću ne idu u prilog našem zdravlju. Ljudi se danas sve manje kreću, ne koriste svoje fizičke potencijale u punoj meri i to dovodi do stanja koje lako može da pređe u bolest. Kao glavni razlog zašto neko ne vežba, navodi se najčešće nedostatak vremena za to. Tačno je da zaposlena žena, pri tom supruga i majka nema slobodnog vremena na pretek, ali baš zbog svih ovih uloga koje ima i težine koju one nose neophodno je da pre svega bude zdrava da bi mogla da ih u potpunosti ispuni i pri tom i sama bude zadovoljna sobom. Preporuke stručnjaka za fizičko, psihičko i mentalno zdravlje je da svako mora tokom dana da jedan sat posveti samo sebi. Ako se dobro organizujete pored druženja sa prijateljicama, čitanja, odlaska u frizerski i kozmetički salon možete u ovaj program da uvrstite i odlazak na neku od organizovanih rekreacija dva do tri puta nedeljno. Ako vam je to previše iz nekog razloga, predaleko je, preskupo, kombinujte jedan do dva odlaska na vežbe sa plivanjem, šetnjom ili vožnjom bicikla u prirodi ili kupite neku spravu za vežbanje i vežbajte kod kuće.
Neke žene ne mogu sebe da nateraju da vežbaju same i da to rade redovno pa je za njih najbolje da sa prijateljicom odlaze na neku organizovanu rekreaciju. Osećanje krivice što na račun porodice trošite vreme na sebe i razni vidovi opstrukcije koji mogu da se jave kada saopštite da su vam vežbe potrebne (muž počinje da radi prekovremeno pa nema ko da čuva decu, njima ste potrebni oko rešavanja domaćih zadataka, gosti se najavljuju u vreme kada je vaš termin za rekreaciju), mogu lako da vas pokolebaju i da odustanete. Ovo se dešava većini žena koje posle mnogo godina po prvi put počinju da misle i na sebe a ne samo na druge. Ako sada popustite i odustanete, verovatno više nećete ni pokušati ponovo. Kroz neko vreme ćete morati da počnete sa vežbanjem, ali ovog puta po nalogu lekara jer su posledice fizičke neaktivnosti dovele do neke bolesti (povisen pritisak, spondiloza, išijas, gojaznost, osteoporoza…), čije simptome lekovi samo ublažavaju, a glavno lečenje i prevenciju ponovnom nastanku čine vežbe.
Kako je bolje sprečiti nego lečiti, o ovome treba misliti na vreme. Kada je pravo vreme da žena počne da vezba, kada kao devojčica prestane da "igra lastiš". To je doba kada se formira koštana masa i to traje do 25 godine života. Opterećenje koje trpe kosti pri vežbanju utiče na njihovu povećanu gustinu što je od velikog značaja jer je danas svaka treća žena na svetu u menopauzi pod povećanim rizikom od preloma zbog osteoporoze (smanjena gustina kostiju).
Redovnim vežbanjem mišići postaju snažniji, a u isto vreme dok rade troše neophodnu količinu šećera iz krvi što smanjuje rizik od dijabetisa (šećerne bolesti). Takođe se smanjuje nivo LDL (štetnog) holesterola u krvi.
Posle tri do šest nedelja vežbanja u kontinuitetu srce bolje radi, obavlja isti rad sa manje otkucaja u minuti jer se poboljšava protok krvi u arterijama i svi organi dobijaju više kiseonika što umanjuje rizik od infarkta srca i moždanog udara. Kada se krvni sudovi šire i srce bolje radi sa manje napora normalizuje se i povišeni krvni pritisak. Neka istraživanja su pokazala da je kod umerono povišenog krvnog pritiska redovno vežbanje dalo bolje rezultate od primene lekova.
Kako posle 30 minuta vežbanja šećer biva potrošen, telo počinje da koristi zalihe masti, vremenom se mišićna masa povećava na račun masti. Zato se za efikasno mršavljenje preporučuje dugotrajno vežbanje sa manjim naporom. Redovnim vežbanjem telo lakše troši masti i manje ih gomila što će sprečiti pojavu gojaznosti. Umerena fizička aktivnost je odlična antistres terapija. U stresnoj situaciji nadbubrežne žlezde proizvode "hormone stresa" adrenalin i kortizol, puls je ubrzan i krvni pritisak raste. Mehanizmi koji se pokreću fizičkim naporom “potroše proizvode stresa” i proizvode endorfine, hormone koji izazivaju osećaj zadovoljstva. Zato se nakon vežbanja osećamo dobro, opušteno i zadovoljno.