Ortopedske cipele ili ulošci?

Pitanja i dileme

Da li kupiti skupe ortopedske cipele ili nešto jeftinije uloške dilema je mnogih roditelja, koje su cipele najbolje, ovog ili onog proizvođača, da li su skuplje bolje? Da li uopšte vredi dati toliki novac, postoji li garancija da date neće imati ravna stopala ako ih nosi? Mogu li ulošci da zamene cipele i koji su najbolji?

Uz sve ove nedoumice i mnoga oprečna mišljenja lekara i ostalih zdravstvenih radnika po pitanju nošenja ortopedske obuće i uložaka, roditelji su na velikoj muci kada treba da donesu odluku. Na nju često utiče i ne mali materijalni izdatak jer treba izdvojiti u proseku tri do šest hiljada dinara u zavisnosti od veličine obuće i to svakih šest meseci, a nekad i češće jer dečija stopla brzo rastu.

Dok je socijalno osiguranje pokrivalo troškove nabavke ortopedskih cipela, često su ih nosila deca kojoj nisu bile potrebne. Danas je situacija obrnuta, pošto se plaćaju roditelji sve češće zbog visokih cena izbegavaju kupovinu pa deca kojoj su potrebne bivaju uskraćena za adekvatno lečenje. Zdravstveni radnici koji nekritično preporučuju ortopedske cipele iz neetičnih razloga roditeljima stvaraju konfuziju i otežavaju ispravno donošenje odluke.

Šta treba znati o stopalima pre odluke o kupovini?

Odgovor na sva ova pitanja nije jednostavno dati kao što ni roditeljima nije lako da donesu pravu odluku. Informacije koje će slediti u daljem tekstu treba da pomognu roditeljima da pre svega prepoznaju da li njihovo dete ima neki problem sa stopalima ili ne. Ako ima, o kakvom se deformitetu radi, kog je stepena, kako i koliko dugo se leči. Takođe treba znati koji faktori mogu da utiču na poboljšanje ili pogoršanje, kao i koje posledice dete može da ima ako se ne leči.

Kakva stopala imate vi imaće verovatno i vaše dete

Roditelji najpre moraju samokritično da pogledaju sebe i svoje najbliže, da vide da li u porodici već imaju probleme sa stopalima. Deformiteti stopala se nasleđuju i to je faktor koji ne može da se zanemari, ali danas se pouzdano zna da se načinom života, koji u ovom slučaju podrazumeva fizičku aktivnost može uticati i na nasleđe.

Ako postoji problem treba ga rešavati što pre

Da bi dete razvilo sve funkcije ruke treba da ima odgovarajuću stimulaciju igračkama:

U osmoj nedelji trudnoće bebine nožice poprimaju svoj oblik tako da neki spoljašnji faktorii do završetka trudnoće mogu da utiču na njihovo pravilno formiranje. Ukoliko postoje nepravilnosti one već na rođenju mogu da se uoče i da se odmah i isprave kao što je slučaj sa uvrnutim stopalom (pes equinovarus).

Koliko je značajna rana korekcija govori u literaturi često citiran komentar da su u prednosti bebe koje se rađaju karlično, jer lekar dok čeka da se rodi glava već može da ispravi krivo stopalo. Uglavnom je potrebno nastaviti sa tretmanom, najkasnije dve nedelje po rođenju jer je korigovanje najuspešnije u prva tri meseca života. Deca kod koje to nije urađeno blagovremeno ili deformitet nije u potpunosti korigovan nepravilno hodaju tako da moraju da nose odgovarajuće uloške kao i ortopedsku obuću koja se izrađuje po meri.

Prisustvo refleksa hvatanja na stopalima na rođenju (ako dodirnemo taban prsti će se zgrčiti), govori da dete neće imati ravna stopala. Ukoliko izostane reakcija treba je stimulisati vežbama.

Stopala novorođenih beba nisu u potpunosti razvijena i zato ih je lako korigovati ali isto tako mogu i da se iskrive ako se dete prerano postavlja na noge (stavljanjem u dubak ili forsiranjem hoda vođenjem za ruke) kao i korišćenjem obuće koju je već nosilo drugo dete (svako ima specifičnu šemu hoda kojom se oblikuje obuća).

Izgled stopala kao i položaj koji zauzimaju kod male dece nije lako utvrditi, ali zato hod nedvosmisleno pokazuje da li dete ima problem sa stopalima ili ne. Ako dete "smešno hoda", sapliće se i pada kada trči gazeći svoje prste ili zabacuje noge u stranu sigurno ima neki od deformiteta stopala ili kolena. Do 18 meseci noge zauzimaju "O" položaj zbog hoda na širokoj osnovi, a nakon toga do treće godine "X". Ovo su fiziološki položaji nakon čega se noge ispravljaju i tada ne treba spolja intervenisati.

Ali ako su ovi položaji naglašeni, neko u porodici ima isti takav deformitet, dete je rano stavljeno na noge, ili i nakon treće godine i dalje kolena idu u X, tada povećano opterećenje na unutrašnjoj strani stopala može da dovede do ravnih tabana. U ovom slučaju treba reagovati odmah, masažom i posebnim vežbama uz održavanje postignute korekcije specijalnim ulošcima koji se individualno određuju.

Da li dete ima ravna stopala ili nema?

Pri laičkoj proceni da li dete ima ravne tabane uobičajeno je da se posmatra uzdužni svod dok dete sedi jer je uočljiviji pa se ukoliko on postoji donosi zaključak da dete nema ravne tabane. Ovim se mnogi roditelji dovode u zabludu i tako izgube dragoceno vreme kada može da se utiče na formiranje svodova.

Međutim, kada dete ustane i optereti stopala telesnom težinom često se dešava da se svodovi spuste jer ne mogu da izdrže opterećenje. Oslanjanjem na jednu nogu dok je druga savijena u vazduhu proveravamo da li se svod podiže i održava što pokazuje da li deformitet može da se koriguje ili je trajan. U slučaju da se formira na kratko ili održava sve vreme potrebno je da dete vežba kako bi se ojačali mišići i trajno formirao svod.

Spušteni svodovi dovode do promene položaja peta što se vidi kada posmatramo dete sa leđa. Ako je zakrivljenost Ahilove tetive više od 5 stepeni potrebno je da nosi cipele sa supinacionim klinom ili odgovarajuće uloške kako bi se izvršila potrebna korekcija.

Manje uočljiv ali ne manje važan za dobru statiku i pravilan razvoj stopala je poprečni svod koji kada je pravilno formiran obezbeđuje oslonac ispod palca i petog prsta. Ukoliko se poprečni svod spusti oslonac je ispod svih prstiju, stopalo se skrati i raširi njegov prednji deo. Ove promene mogu da se vide po tome što jedan duži period dete nosi isti broj obuće ali kada se izuje ima crvenilo sa spoljašnje strane stopala, a može i da izgleda kao da se pomerila neka kost u polje.

Ako postoji nepravilnost u razvoji koštano-zglobnog sistema da bi se postigao terapijski efekat potrebno je da dete nosi ortopedske uloške koje propisuje lekar. Njihovo nošenje mora da bude praćeno odgovarajućim korektivnim vežbama.

Prisustvo drugih deformiteta, prednji deo stopala okrenut na spolja ili unutra, zahteva nošenje ortopedskih cipela izrađenih po meri sa dodacima koji to koriguju.

Šta sve može da pogorša deformitete stopala?

Prekomerna telesna težina, dodatno opterećenje školskim torbama, neudobna obuća, dugo hodanje, sportski treninzi i sportske povrede mogu da dovedu do pojave ili pogoršanja već postojećih deformiteta. Rast stopala takođe pogoršava stanje pa ako dete nosi uloške ili cipele a ne vežba u isto vreme, rezultati će izostati i ovo je najčešća situacija koja se događa u praksi. Ortopedske cipele i ulošci deluju pasivno i imaju uticaj samo dok su na nogama, kada ih dete skine stopala se vraćaju u prvobitno stanje. Trajne korekcije mogu da se postignu isključivo aktivnim vežbanjem.

Razvoj stopala traje do 16 godine života do kada može i da se utiče kako u smislu poboljšanja statike tako i pogoršanja. Prerano i forsirano opterećivanje stopala napornim treninzima u neadekvatnoj sportskoj obući, prekomerno znojenje nogu takođe predstavljaju faktore rizika za pojavu deformiteta. Patike moraju da budu primerene aktivnosti kojom se dete bavi, odgovarajuće veličine i uvek suve i dobro provetrene.

Kakve će biti posledice ako se ništa ne preduzme?

Posledice nelečenih ili neizlečenih deformiteta stopala su višestruke pre svega na samim stopalima a onda i na svim zglobovima iznad, skočnim, kolenima, kukovima i kičmenom stubu. Promene će biti na kostima i mišićima, uticaće na poremećaj statike čitavog tela, na izmenjenu perifernu cirkulaciju, dovešće do pojave bolova, umanjiće fizičke sposobnosti i bitno će uticati na kvalitet života.

Cipele sa uloškom nisu isto što i ortopedske cipele

Na tržištu se mogu naći cipele sa ugrađenim uloškom koji je kompezatoran i on obuću čini udobnijom ali je bez terapijskog efekta. Neodgovarajući odnos prema stopalima kao i nepravilno odabrana obuća mogu da budu uzrok nastanka deformiteta. Da je obuća neudobna ili da dete ima problem sa stopalima znaćete po tome što se žali da ga bole noge ili odbija da se igra i da hoda. U periodu kada dete raste i stopala se formiraju, na prvom mestu treba da budu udobnost i kvalitet pa tek onda moda.

Pre nego što bilo šta kupite posavetujte se sa stručnjakom

Ako nakon ponuđenih informacija niste sigurni da li vaše dete ima problem sa stopalima, da li treba da nosi ortopedsku obuću i uloške ili ne, nemojte kupovati nasumice. Potražite mišljenje stručnjaka u koga imate poverenje, ko će pažljivo pogledati dete, kako hoda, obuću koju nosi jer ona govori puno o hodu (ravnomerno izlizane pete i prednji deo znače da hoda pravilno nasuprot istrošenim spoljašnjim ili unutrašnjim ivicama koje signaliziraju da hod treba korigovati).

Nepravilan položaj kolena, kičme i eventualne tegobe (bolovi, zamor, žuljevi na nogama) takođe govore u prilog problema sa stopalima. Kada se sve sagleda uslediće preporuka da li je potrebna korekcija i ako jeste šta dete treba da nosi uloške ili cipele, koju vrstu, sa kakvim dodacima, koliko dugo i u kojim situacijama.